Семинарски рад из предмета Eнергија и животна средина Тема: Загађење реке Мораве у селу Рибару > Galerija < ***** Јевђић Александар 97/2008 Љубомировић Милош 98/2008 Ракић Борис 99/2008 Милошевић Марко 100/2008 ***** Предметни наставник др Милун Бабић “Nature
conveniente vivere” Садржај:
1. Загађење као цивилизацијски проблем Под појмом загађивања подразумевамо отпуштање гасова и одлагање отпада у ваздух, воду и земљиште. Количине овако ослобођених гасова и одложеног отпада могу бити тако велике да озбиљно угрожавају нормално функционисање живог света, односно негативно утичу на животну средину у целини. Природа поседује одрживе механизме самопречишћавања, али само до одређеног нивоа. Уколико дође до прекомерне емисије гасова и одлагања отпада, природа својим механизмима више не може да врати пољуљану равнотежу и долази до измене услова станишта, односно угрожавања опстанка живог света. Загађивање воде Иако се на Земљи налазе довољне количине воде потребне за опстанак живог света, укључујући и човека, главни проблем са водом јесте што човек користећи расположиву воду, врши њено загађивање. Воду загађују домаћинства, индустрија, пољопривреда, а великим делом се не врши пречишћавања таквих вода, већ се оне испуштају као такве у веће водене басене. Тиме се загађење шири. Природа, као и у случају ваздуха, поседује механизме да може до одређеног степена да апсорбује загађења, али када су она велика и сувише честа, онда дати механизми више нису довољни и почиње деградација водених екосистема. Ово је нарочито карактеристично за земље у развоју, у којима готово да једна милијарда људи нема могућности да обезбеди себи довољне количине воде за пиће. Са друге стране, проблем са водом за пиће није непознат и развијеним земљама, које се суочавају са сталним повећањем потреба за новим количинама пијаће воде. Дакле, вода ће у будућности бити ресурс који ће бити све мање доступан, а све више тражен. У Србији се у секунди потроши 27 до 30 кубних метара пијаће воде. Око 60 одсто становништва се водоснабдева преко организованих водоводних система, а остатак грађана Србије пије воду из бунара и са извора. Према студији "Снабдевање водом за пиће становништва Србије", коју је радио Институт за заштиту здравља Србије, сваки трећи водовод је ризичан због микробиолошке, сваки четврти због физичко-хемијске неисправности, док је сваки пети водовод ризичан због деловања оба фактора. Само двадесет градова у Србији има уређаје за пречишћавање отпадних вода, а због недостатака резервних делова и средстава за одржавање, већина тих уређаја није у сталној експлоатацији, тако да се од укупне количине испуштених отпадних вода пречисти занемарљив део. 2. Река Морава и село Рибаре Велика Морава је највећа српска река, од састава Јужне и Западне Мораве код Сталаћа до ушћа у Дунав, тако би рекли енциклопедисти. Дуга је 217 километра и протиче кроз 12 општина. На жалост, Велика Морава скоро да више није река већ километарска депонија! Чак 90 одсто њеног тока је под ђубретом и сметлиштем - каже Горан Ђурђевић, директор предузећа „Риверсгард", корисника рибарског подручја „Србија центар", који већ осам година са 20 рибочувара гледа лагану смрт реке, немоћан да било шта учини. Еколози Удружења у Параћину истичу да су на сваких 100 метара дивље депоније, на које се празне цистерне са садржајем септичких јама, са фарми пилића, као и бројне шљункаре, које наносе огромне штете флори и фауни. Рибаре је насеље у општини Јагодина у Поморавском округу. Географске координате села јесу 44°
00′ 10" СГШ и 21° 17′ 11" ИГД, а просечна надморска висина износи 389 м. Село има око 600 хектара пољопривредног земљишта и простире се између ауто пута и Велике Мораве, између Ракитова и Кочиног села. Не зна се тачно када је Рибаре настало, али се претпоставља да је постојало и у средњевековној Србији. У селу данас има 1.289 домаћинстава, од тога стотинак породица које живе у граду, али одржавају домаћинства на селу. Са 3.177 становника према последњем попису ово је највеће село у јагодинској општини. Последњих пет година је у Рибаре дошло око 300 породица са Косова. 3. Мештани Рибара загађују своју реку Чињеница је да Велику Мораву загађују дуж читавог тока, али то није оправдање мештанима Рибара да и они свој отпад бацају у реку. Када су Јагодински рибочувари водили министра екологије Сашу Драгина да му покажу пар дивљих депонија , за сат времена, колико су са министром провели на обали реке, дошла су двојица мештана да избаце ђубре. На питање зашто то чине, рекли су:
„Па, река је велика, све носи." Према сведочењу старијих мештана, који су као деца често долазили на Мораву да се купају и слушају звуке природе (жубор реке, цвркут птица...), данас се уместо тога чује пуцкетање флаша у летњим месецима. Људи све што им не треба бацају на обале или у воду, па имамо све, од хемијског до биолошког загађења. Не постоји ствар коју нећете моћи да нађете поред обала Велике Мораве или у реци, од старих аутомобила, намештаја, пластике, до пернате живине и другог отпада из кланице. Депоније су практично свуда где реци може да се приђе колима, тако да су незагађена остала само неприступачна места, а то је једва десетак одсто тока. 4. Немарност пецароша и излетника Прича се да је ово село добило име по многим рибарима којих је некада ту било. Сигурно су уживали у лепоти незагађене Мораве, а можемо замислити шта би сада рекли да је виде! Пре 30-40 година у Рибару је било омиљено излетиште Бриони, где су у летњим месецима долазили купачи. Данас Велика Морава не може да се користи за купање изјавио је епидемиолог Завода за јавно здравље у Ћуприји Ивица Јоцић. Ако неко користи Велику Мораву за купање, треба после изласка из реке да се истушира здравом и исправном водом уз коришћење шампона, јер само неколико општина има систем за прочишћавање отпадних вода док су остали своју канализацију усмерили директно у реку, упозорио је Јоцић. Знају то пливачи, никоме и не пада на памет да се окупа у загађеној реци, а опет поред згаришта роштиља оставе хрпу отпада. 5. Пивара се ослобађа амонијака https://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-sveta/41435-pomor-riba-na-uscu-lugomira-i-veliku-moravu.html Pomor
riba na ušću Lugomira u Veliku Moravu Tanjug
| 16 januar 2010 U
reci Lugomir, na ušću u Veliku Moravu kod Jagodine, došlo je do pomora ribe, uzrok trovanja utvrdjuju
nadležni inspekcijski organi i policija, izjavio je danas upravnik
Ribarskog područja "Srbija centar" Goran Djurdjević. Reč je
o uginuću "više tona" ribe, uglavnom bele, dodao je Djurdjević i istakao da se površina vode beli od uginule ribe i da "pomor ovakvih razmera nije zabeležen na rekama ovog dela Srbije u poslednjih
deset godina". "Oko
16 sati juče, ribočuvari su na ušću Lugomira, koji je bio izuzetno bistar prošlih dana, primetili da voda menja
boju. Pošli su izvodno da potraže uzrok i došli do ispusta
odpadnih voda iz Jagodinske pivare". "Na ovom mestu voda je bila tamnosmedja, naprijatnog mirisa koji je štipao za
oči i ocenili smo da se možda radi o nekoj otpadnoj materiji koja je tekla iz ispusta
pivare", rekao je Djurdjević. Posle
toga, počeo je pomor ribe i pozvali smo policiju, vodoprivrednog i vaterinarskog inspektora
i inspektora za zaštitu životne sredine, napomenuo je on i
dodao da je veterinarski inspektor uzorkovao uginule primerke
ribe. Djurdjević je
dodao da je poslednjih mesec dana Lugomir bio veoma bistar
i pun ribe, dno se nije videlo od žive ribe, jer je vodostaj
Velike Morave bio visok i sva riba iz ovog dela Morave je ušla
u Lugomir koji joj je služio kao zimovnik. Ribolovci su uživali
pecajući poslednjih 15 do 20 dana. "Bojimo se da je gotovo sva riba uginula i da je Lugomir postao mrtva reka", rekao je Djurdjević i ocenio da se radi o "katastrofi". 6. Отпад из кланица На усколокалном нивоу велики проблем представљају мале приватне сеоске кланице које веома опасни биохазардни материјал избацују без икакве контроле у Белицу и Лугомир. Чак и кад општински инспектор поднесе пријаву, казна се плати и наставља се посао, па реке у сливу Мораве све више личе на отпадне канале. Пример из Рибара је индикативан: суседи се жале, али нико не жели да поднесе пријаву инспектору, да ли због пријатељства са власником, или страха, не зна се 7. Трагичне промене еко система Дејство човека на природу попримило је катастрофалне размере, чије последице увелико осећамо: озонске рупе, киселе кише, циклони, земљотреси, нове болести, несташица чисте воде... У Рибару, надомак Јагодине, постоје рени бунари из којих се пијаћом водом снабдева више од 50 хиљада људи. Ако нам се чини да су циклони у Индонезији далеко од нас, Рибаре је ту, пешице га можемо обићи. На обали Мораве, покрај депоније, слива се нечист дубоко у земљу и улази у бунаре из којих сваког дана пијемо воду. Колико векова мора протећи да би се нагомилани отпад разложио, земља прочистила, реке и бунари избистрили? 8. Има ли решења? Наравно да има, само је питање да ли ћемо прво доживети кугу (попут Француза у средњем веку) па средити своја насеља, и хоћемо ли чекати да све наше реке буду мртве, као некада Темза и Рајна, па да онда размишљамо како им вратити душу. У извештајима посвећеним овој теми често се може прочитати како ће проблем бити решен тек када национални доходак буде достигао одређену суму по глави становника. Не споримо да у томе има истине, али чекамо ли да, просто речено, обогатимо, бојимо се - биће касно. Сматрамо да је кључни потез у закону – кратком, јасном и без много могућности да га свако тумачи онако како му одговара. Свесни смо тога да ће неко сада рећи – не може то тако, где је ту едукација, друштвена свест... Ми велимо: медији, едукација, друштвена свест јесу важни, изузетно битни, али они делују само ако постоји закон и оштра казна за прекршај. Да све може функционисати путем друштвене свести, социјализам као друштвени поредак не би пропао. На држави је да, ако има воље и храбрости, повуче потез. Акцију, Очистимо Србију, можемо декларативно подржати, али она не решава проблем. Оно што данас очистимо, већ прекосутра биће загађено. 9. Извори: https://www.srbijanet.rs/vesti/vesti-iz-sveta/41435-pomor-riba-na-uscu-lugomira-i-veliku-moravu.html https://www.jabooka.org.rs/caj.php?broj=4 https://www.jagodina.autentik.net/selo/ribare.php https://www.vreme.com/cms/view.php?id=333508 georgije.ekof.bg.ac.rs/~geografija/images/stories/2010/EG/cas2VEZ.doc https://www.milos-seminarski.autentik.net/ На овај начин планирамо да обавестимо јавност о проблему загађења Велике Мораве. На овој адреси се поред текста, налазе и слике, као и VR панорама. |